Ун икки бармок ичак касаллиги даволаш

  • 01 Август
  • 0 просмотров
  • 0 комментариев
  • 0 рейтинг

Меъда ва ун икки бармокли ичак яра касаллиги биринчи маротаба алохида нозологик бирлик сифатида 150 йил аввал Крювелье томонидан ёзилган. Унгача купинча меъда ва ун икки бармокли ичакдаги яралар махаллий процесс сифатида талкин килиб келинган. Хозирги пайтда эса меъда ва ун икки бармокли ичак яраси – бу факат махаллий процесс булиб колмай, балки бутун организм касаллиги хисобланади.
Меъда ва ун икки бармокли ичак яра касаллиги этиопатогенези хозирги кунгача тула аник булмаган ва аниклик киритишга мухтож булган муомолардан бири хисобланади. Шу кунгача яра касаллиги этиопатогенези буйича бир канча теория ва гипотезалар айтиб утилган:
1. Ашофнинг механик теорияси – бу теорияга муофик яра касаллигининг асосий сабаби бу меъда шиллик каватининг механик (физик ва химик) шикастланишидир.
2. Клод Бернар ва Ригель пептик теориясига асосан меъда яраларининг пайдо булишида меъда секретларининг агрессив эритувчанлик хусусиятига катта ахамият берилади. С. С. Юдин хам бу теория актив тарафдорларидан бири булиб, яра касаллиги жаррохлик даволаш усулининг муофокиятлари хам меъда хлорид кислота ишлаб чикариш функциясининг кай даражада камайиши билан белгиланади деган фикрни айтган эди. Лекин хамиша хам меъда ва ун икки бармокли ичак яраларининг пайдо булишини, айникса хлорид кислота ишлаб чикариш функцияси камайган холларда тушинтириш кийиндир.
3. Конечнийнинг инфекцион-яллигланиш теорияси буйича эса яра касаллиги меъдага овкат билан ёки огиз бушлигидан инфекция тушиши ва меъда шиллик каватида махаллий яллигланиш процесси натижаси деь каралади. Лекин амалда эса гастритсиз яра касаллиги, яра касаллигисиз гастритлар мавжудлигини кандай тушинтириш мумкин.
4. Вирхов теорияси. Яра касаллиги сабаби сифатида меъда кавати кон комирлари тромбози ёки эмболияси хисобига юзага келадиган ишемик некроз деб каралади. Бу ута локалистик теория яра касаллигининг аник сабабларини курсатиб бера олмайди.
5. К. М. Быков ва И, Т. Курцынларнинг кортико-висцерал теорияси буйича яра касаллиги пайдо булиши бу бош мия пустлоги (кора больших полушарий) сатхида тормозланиш ва активлашиш процессларининг бузилиши, бош мия пустлоги ва пустлок ости ганглиялар орасидаги нормал богликликнинг бузилиши, буларнинг натижасида меъда мушаклари, кон томирлари узок спазми ва меъда шиллик каватининг унинг ширалари агрессив таъсирига каршилик хусусиятининг пасайиши билан боглик холда тушинтирилади. Шу кунгача яра касалигининг пайдо булиш сабабларининг куплигининг узиёк бу касаллик этиопатогенези тугрисидаги саволга аник жавоб йуклигидан далолат беради.

Патологик анатомияси
Меъда ва ун икки бармокли ичак яра касаллиги бу аъзолар деворида шиллик пардалар сатхида ва кейинчалик эса улардан чукур каватларга хам таркалувчи яра дефектларининг пайдо булиши билан ифодаланади. Дефект тублари кулранг фибриноз караш билан копланган булади. Айрим холларда яралар дефекти меъда ёки ун икки бармокли ичак сероз кавати ташкарига (перфорация) олиб келиши ёки яра дефекти тубини кушни аъзо девори ташкил килиши хам мумкин (пенетрация). Сурункали яралар атрофида меъда ва ун икки бармокли ичак яралари атрофи уткир яраларидан фарки уларок каттиклашган, фиброзлашган ва бириктирувчи тукимага айланган булиб (каллез), кон томирлар бу сохаларда яллигланган, тромбозга учраган булади. Бундай яралар консерватив даво натижасида ёки узидан узи битган холларда хам уларнинг урнида купол чандикли процесс колиши билан характерланади. Ун икки бармокли ичак яраларининг бундай чандикли битиши унинг деформацияланишига, бушлигининг торайишига ва стеноз асоратига сабаб булиши мумкин. Ундан ташкари яра тубида некротик процесс авж олиши ва кон томирлари аррозиясининг юзага олиб келиши мумкин ва натижада беморларда ярадан кон кетиш асоратлари кузатилиши мумкин. Меъда яра узок вакт жаррохлик йули билан даволанланмаган холларда ракка айланиш эхтимоли хам бор.

Меъда ва ун икки бармокли ичак яра касаллиги клиникаси
Аввалам бор шуни айтиш керакки, меъда ва ун икки бармокли ичак яра касаллиги купрок ёш ва урта ёшдаги эркакларда аёлларга нисбатан купрок учрайди.
Яра касалигининг адабиётда куплаб классификациялари мавжуд булиб, жаррохлик нуктаи назаридан яралар жойлашуви ва клиник кечишига кура куйидаги турларини фарклаш мумкин:
1. Меъда яралари
2. Ун икки бармокли ичак яралари
3. Меъда ва ун икки бармокли ичак биргаликдаги яралари
Кечишига кура:
1. Асоратланмаган
2. Асоратланган (перфорация, пенетрация, стеноз, кон кетиш ва малигнизация билан)
Яра касаллигининг асосий белгиларидан бири бу огрик синдромидир.
Огрик купинча туш ости сохасида булиб, купинча турли (ачишиб турувчи, сикувчи, санчувчи ва кучли ва кучли булмаган) характерга эга булиши мумкин. Огриклар купинча, айникса яраларнинг кушни аъзоларга пенетрация бериши билан кайси аъзога пенетрация бергани билан боглик холда белга, ун курак, бел ва бошка сохаларга иррадиация бериши мумкин. Туш ости ва унг ковурга ости сохаларидаги огриклар яранинг меъда ва ун икки бармокли ичакда жойлашувига караб овкат истимол килиниши билан боглик булиши мумкин. Масалан, ун икки бармокли ичак яралари учун огрикларнинг оч коринга, кечалари (тонгга якин) кучайиши ва овкат истимол килиниши билан эса булиб турган огрикларнинг анчагина пасайиши характерлидир. Шунинг учун ун икки бармокли ичак яралари булган беморлар доимо кам камдан тез тез овкатланишга харакат килишади, иштаха хам уларда бузилмаган ва узлари эса туладан келган булишади. Ундан ташкари ун икки бармокли ичак яраларида купрок кеч бошланадиган, яъни овкат истимол килгандан сунг 2-3 соатлардан кейин бошланадиган огриклар кузатилади.
Яранинг меъдада жойлашганида эса огриклар купрок овкат истимол килиши билан 20-30 минут (эрта бошланадиган огриклар) ичида бошланади ва 2-3 соатлар мобоинида давом этади. Шунинг учун бу беморлар овкат истимолидан сунг огрик булиш эхтимолидан куркиб овкат истимол килишини чеклашга харакат килишади ва улар купинча озгин булишади. Лекин шуни хам айтиб утиш лозимки, маъда ва купинча ун икки бармокли ичак яралари асоратланганда (пенетрация, стеноз, малегнизация) огрик хуружларининг овкат истимол килиши билан богликлилиги бузилади. Масалан, ун икки бармокли ичак яраси меъда ости безига пенетрация берган холда туш ости сохасида бел сохасига узатиладиган деярли доимий огриклар булиб туради ва овкат истимол килиниши билан эса бу огриклар янада кучайиб кетади. Бу огриклар купинча огрикни колдирувчи дорилар ёрдамида колмаслиги ва купинча бундай холларда меъдани зонд оркали ювиш билан огрикларни анчагина бартараф килиш мумкин.
Яра касаллигида огриклар хуружининг йил фаслларига богликлилиги кузатилади, яъни куз ва бахор фаслларида кузиб туради.
Меъда ва ун икки бармокли ичак яра касаллиги учун хар хил диспепсик холатлар: кунгил айниш, кайт килиш, кекириш, жигилдон кайнаши ва ич келишининг бузилиши ёки кабзиятга мойиллиги кузатилиши мумкин. Купинча меъда ва ун икки бармокли ичак яра касаллиги билан булган беморларда кузатиладиган кайт килиш беморларга енгиллик келтиради. Кайт килиш холатлари купинча беморларда огрик энг зурайган махалларда кузатилади ва бемор кайт килиши билан эса огриклар анча пасаяди.
Бу беморларда нордон хаво билан кекириш, ун икки бармокли ичакнинг чандикли торайишида эса куланса хидли хаво билан кекириш холатлари кузатилиши мумкин.
Жигилдон кайнаш, купинча ун икки бармокли ичак яра касаллиги билан булган беморларда купрок кузатилиши мумкин булиб, айрим холларда шу даражада кучли булиши ва бу холатни бартараф килиш учун беморни сода эритмасини ичишига мажбур килиши хам мумкин.
Меъда ва ун икки бармокли ичак яра касаллиги булган беморлар анамнези куриб чикилганда юкорида айтиб утилган холатлар (огрик, диспепсик холатлар) кузатилмаганлигини хам куришимиз мумкин ва касалликнинг биринчи куриниши сифатида унинг уткир асоратлари (кон кетиш, перфорация) намоён булиши мумкин (соков яралар). Сураб суриштиришлар ёрдамида бемор ота-оналари, ака ва укалари ва якин кариндошларида хам яра касаллиги борлигини аниклаш мумкин ва яра касаллигининг наслга богликлилигини курсатади.
Объектив курик махалида меъда яра касаллиги билан беморлар озгинлигини ва аксинча, ун икки бармокли ичак яра касаллиги билан булган купчилик касалларнинг, асоратлар ривожланмагунча эса туладан келганлигини аниклаш мумкин. Асоратланмаган яра касаллиги билан булган беморлар юрак-кон томир ва нафас олиш системалари томонидан яра касаллиги учун хос белгилар аникланмайди. Беморлар тили там, лекин купинча караш билан копланган булади. Корин одатдаги шаклда, пайпаслаб курилганда эса туш ости ва унг ковурга ости сохаларида огрик борлигини аниклаш мумкин. Объектив курик махали бошка асоратланмаган яра касаллиги учун хос белгилар аникланмайди.
Меъда ва ун икки бармокли ичак яра касаллиги билан булган беморлар кон клиник-биохимик текширувларида хам факат бу касаллик учун хос булган белгилар топилмайди.
Меъда ва ун икки бармокли ичак яра касаллигининг даволашда меъданинг секретор функциясини текшириш катта ахамиятга эга. Меъданинг секретор функциясини махсус нонушталар (пробный завтрак) берган холда ёки булмаса меъда секрециясини парентерал инсулин ва гистамин юбориш йули билан рагбарлантириш ва зонд ёрдамида меъда ширасини олган холда фракцион усул билан текшириш мумкин. Ундан ташкари меъданинг секретор функциясини радиотелеметрия ва рн-метрия усулида хам текшириш мумкин булади.
Ун икки бармокли ичак яра касаллиги булган купчилик беморларда меъданинг секретор (хлорид кислота ишлаб чикариш) функцияси ошганлигини ва аксинча, меъда яра касаллиги билан булган купгина беморларда эса меъда ширасида хлорид кислотанинг нисбатан камлигини аниклаш мумкин булади.
Меъда ва ун икки бармокли ичак яра касаллигида яра касаллиги диагностикаси, меъданинг мотор-эвакуатор функциясини текшириш максадида контраст модда (барий) огиз оркали берган холда текшириш мумкин булади. Меъда ва ун икки бармокли ичак яра касаллигининг бир нечита бевосита ва билвосита рентгенологик белгилари мавжуддир. Жумладан, "токча” (Гаудек белгиси) белгиси шулар шумласидандир. Бу белги яра кратерида барий контраст моддасининг узок туриб колиши натижасида меъда девори контури ёки релъефида дог пайдо булиши билан ифодаланади. Ундан ташкари рентгенологик меъда шиллик кавати бурмаларининг ярага караб куёш нурлари сингари конвергенцияси, меъда катта эгрилигининг унинг кичик эгрилигидаги ярага караб тортилиб туриши белгилари хам яра касалигининг бевосита курсатиб берувчи белгилар тоифасига киради. Билвосита рентгенологик белгилар тоифасига оч коринга меъдада куп микдорда суюклик булиши, меъда ва ун икки бармокли ичак тонуси, перистальтикаси узгарганлиги, пилороспазм, меъда ва ун икки бармокли ичакдаги хар хил деформациялар ва бошкалар шулар жумласидандир. Рентгенологик текширув натижалари информативлиги (яра касаллиги диагностикасида) купрок рентгенолог тажрибасига, яранинг хажми ва тубининг чукурлиги билан хам белгиланади. Лекин хозирги пайтда меъда ва ун икки бармокли ичак яра касалликлари диагностикасида купрок диагностик кувватга эга булган замоновий фибротолалар асосида курилган эзофагогастрофиброскопия (ЭФГДС) текшируви катта ахамиятга эга булмокда. Бу диагностик текширув усули кизилунгая, ошкозон ва ун икки бармокли ичак шиллик каватидаги морфологик узгаришларни фибротолалар ёрдамида куз билан курган холда диагностика килиш имкониятини беради. ЭФГДС диагностик максадлардан ташкари даволаш максадида хам утказилиши мумкин: меъда ва ун икки бармокли ичак бушлигидаги ёт жисмларни олиш, конаётган кон томирларни электро коагуляция килиш ёрдамида кон кетиши бартараф килиш, меъда узун ва ингичка оёкчадаги полипларини олиб ташлаш каби даво муолажаларини амалга оширишга имкон беради.
Яра касаллиги диагностикаси купгина холларда кийинчилик тугдимайди. Бемор шикоятлари, анамнези, объектив ва инстументал (ЭФГДС, меъда рентгенологик текшируви) натижаларига асосланиб аник диагноз куйиш мумкин.
Яра касаллигини корин юкори кисмида яра касаллигидаги каби кузатиладиган огрик, диспепсик холатлар билан кечувчи айрим корин бушлиги касалликлари (уткир холецистит, панкреатит, гепатитлар, меъда усмалари, ичак тутилиши, уткир аппендицит ва хокозолар) билан дифференциал диагностика килиш лозим. Бундай холларда огрикларнинг овкат истимол килиниши, йилнинг фасллари билан богликлиги, кайт килиш огрик хуружлари зурайган вактда булиши ва енгиллик келтириши каби белгиларни хам инобатга олиш лозим. Лекин хеч качон яра анамнезисиз ва характерли огрик хуружлари, диспепсик холатларсиз кечувчи "соков” яралар мавжудлиги тугрисида хам унутмаслик лозимдир.
Яра касаллигининг консерватив ва жаррохлик усуллари маълум булиб, консерватив даво усуллари тугрисида факултет терапия фанида маълумотлар берилади. Биз сиз билан жаррохлик усуллари ва умуман жаррохлик йули билан даволашга кандай курсатмалар борлиги тугрисида гаплашамиз.
Яра касаллигини унинг консерватив даволаш усулларининг эффектсизлигида, узок давом этиб келаётган яраларда, катта ва чукур каллез яраларда, яраларнинг тез тез кайталаниб турадиган хилларида, яра касаллиги асоратланганда, яранинг меъдада жойлашганида (онкологик нуктаи назардан) жаррохлик йули билан даволашга курсама булиши мумкин.
Хозирги кунда яра касаллиги жаррохлик усули билан даволашда меъданинг классик 2/3 кисми резекцияси, ваготомия турлари меъданинг дренажловчи операциялари (пилоропласика Гейнике-Микулич, Финней, Жабулей ва бошкалар буйича) ёки эконом резекциялари (антрумэктомия, гемигастрэктомия) билан ёки уларсиз (СПВ) утказилиши мумкин. Режали равишда килинадиган жаррохлик амалиёти хажми асосан яранинг жойлашган жойи, меъданинг секретор функцияси курсаткичлари ва унинг мотор-эвакуатор функцияси билан белгиланади. Жумладан, меъданинг тана ва ундан юкори кисмларда жойлашган яралар жаррохлик йули билан даволашда, онкологик нуктаи назардан асосан меъданинг резекцион усуллари кулланилади. Яраларнинг пилородуоденал сохаларда жойлашишида меъданинг секретор ва мотор-эвакуатор функциясини хисобга олган холда ваготомия турлари меъдани дренажловчи операциялар ёки эконом резекцияси билан ва меъданинг классик 2/3 кисми резекцияси амалиетларини бажариш мумкин булади.
Ваготомия меъдани дренажловчи ёки уларсиз жаррохлик операция усули меъданинг унчалик мотор-эвакуатор функцияси бузилмаган ва меъда кислота ишлаб чикаришининг биринчи фазаси хисобига ошган холларида ва яранинг пилородуоденаль сохада жойлашганлигида малга оширилади. Ваготомиянинг утказилиш сатхига кура бир неча хили фаркланади: узакли (трункуляр) ваготомия, селектив меъда ваготомияси ва селектив проксимал ваготомиядир. Ваготомия хар бир турининг узига яраша ижобий ва салбий окибатлари бор.
Ваготомия меъданинг эконом резекцияси билан пилородуоденал яралари беморда меъда секрецияси иккала фазаси ошган холда амалга оширилади. Бунда адашган нерв толалари киркилишидан ташкари, меъданинг проксимал гастрин ишлаб чикарувчи кисми (1/3) резекцияси амалга оширилади.
Меъданинг классик 2/3 кисми резекциялари меъда бурчаги ва танаси яраларида, ун икки бармокли ичак яралари булган беморларда эса меъда секрециясининг иккинчи фазаси таъсир килиш максадида амалга оширилади.

Читайте также:  Удаление папиллом на половом члене

ЙУГОН ИЧАК

ЙЎҒОН ИЧАКНИНГ ТАЪСИРЛАНИШИ СИНДРОМИ

«Касал кўргани борувчи киши, баайни жаннат богларида юрган кишидекдир»
Қудсий ҳадислардан

Гапга уста халқимизда ичак ҳақида ҳам ибратли сўзлар, иборалар жуда кўп. Ичини ит тирнайди, ичаги ингичка.

ичакузди, чап ичагига юқ ҳам бўлмади, ичидан ичқиринди ўтди, ичига чироқ ёқса ёришмайди, ичи ачийди, эт-ичини кемирди, ичини оғритадими, ичини ёрди, ичи қора, ичи ғаш, ичи тошди, ичи тушди.ичи куйиб кетди,

ичи кетди, аччиқ ичакка сассиқ саримсоқ, ичак-чавоғи ағдарилди, ичагини бошига салла қилмоқ, тўғри ичак буп қопти, ичагини ит есин, ичингда илонинг борми, ичимга иссиқ кирди, ичидан пишган кабилар шулар жумласидандир.

Ичакларимиз ҳам улкан муаммолардан эканлиги шулардан кўриниб турибди.

АҚШ шифокорларининг берган маълумотларига қараганда қорин оғриғи билан мурожаат қилган одамларнинг 40% дан ортиғида йўгон ичакнинг таъсирланиши синдроми аниқланади.

Мазкур синдром учун фақатгина қорин оғриғи хос бўлмасдан балки ич қотиши, ёки аксинча ўтиб кетиши ҳам қўшилиб келади.

Иўғон ичакнинг таъсирланиши синдромидан азоб чекувчи аёлларда ҳайз жараёнини идора этувчи гормонлар бир вақтнинг ўзида ич кетишини келтириб чиқариши мумкин.

Ва аксинча, тухум ривожланишини идора этувчи гормонлар эса ҳайздан 10 кунлар ўтиб ич қотишинй чақириши аниқланган.

Шу боисдан ҳам аёлларда ич ўтиб кетиши, ёки қотиб кетиши. қоринда газ йиғилиши ҳисобига қаппайиши эркакларга нисбатан кўпроқ учрайди.
86

Оғриқни тез бартараф қилиш усули
Йўғон ичакни таъсирланиши синдромида ичакни тез- тез бўшатиш оғриқ ҳиссини нисбатан камайишига. баъзи ҳолларда эса бутунлай бартараф бўлишига олиб келади. Уз ўзини идора этиш, қорини соат мили бўйича массаж қилиш ҳам ичакдаги газларнинг чиқиб кетишига, тиришишларини олдини олишга олиб келади ва оғриқ ҳисси нисбатан камаяди.
Узоқ муддатлик профилактика дастури
Доктор Дроссманнинг фикрига кўра бу касалликда аксарият одамлар ўзининг кучи билан халос бўлиши мумкин. Хатарли ҳис-ҳаяжон-стрессларга берилмаслик, оқилона ва тўғри овқатланиш, гормонал бузилишларни олдини олиш, кўпроқ жисмоний ҳаракат, фитотерапия (ширинмия илдизи, баргизуб барги, наъматак, чаканда, мойчечак, бўйимадорон, тоғрайҳон ўсимликлари), витаминотерапия ва қорин прессини яхшилаш каби хилма-хил усулларни уйғунлаштириб қўллаш бу нохушликлардан бутунлай халос қилиши мумкин. Доктор Дроссманнинг фикрига кўра бугунги кунда ривожланган мамлакатлар аҳолисининг 40% га яқинида сут маҳсулотлари таркибидаги лактоза ва галактозани ҳазм қилиш ёмонлашган. Бундай одамларда сут ва ундан олинадиган маҳсулотлар ич кетиши, қориннинг қаппайиши, газларнинг кўп миқдорда ҳосил бўлишига олдиб келади. Агар сут ичганингиздан кейин ярим соат ичида қорнининг ғулдираса, ич кетса ва қорин соҳасида оғриқлар бўлса демак Сизда лактоза ҳазм бўлмас экан. Бундай ҳолда Сиз сут ва таркибида сут бор маҳсулотларидан бутунлай воз кечишингиз, ёки дорихоналардан лактоид ферментини Сфтиб олиб ҳар гал сутли маҳсулот истеъмол қилганингиздан кейин қабул қилишингиз лозим.

Читайте также:  Папилломы на шейке матки при беременности

O’n ikki barmoqli ichak yarasi (lot. ulcus duodeni) — surunkali kasalliklar guruhiga kiruvchi va a’zoning shilliq qavatida yarali nuqson paydo bo’lishi bilan tavsiflanadigan patologiya. Kasallik davomiyligi remissiya davrlari, alomatlarining deyarli yo’qligi va xuruj olish (retsidiv) davri bilan boruvchi to’lqinsimon kechishga ega. Ko’p hollarda 12 barmoqli ichak yarasi oshqozon yarasi bilan bir vaqtning o’zida tashxislanadi — bu holda umumiy patologiya haqida gapiriladi.

Tasnifi

Tibbiyotda, o’n ikki barmoqli ichak yarasini bir necha turini tasniflash qabul qilingan. Ular barchasi o’z xususiyatlariga ega va har birini davolash uchun individual yondashuv talab qilinadi.

Klinik shakliga ko’ra o’tkir (birinchi bor aniqlangan) va surunkali yara kasalligi farqlanadi. Yara kasalligi latent (yashirin), yengil (ba’zida retsidivlar bilan), o’rta (yil davomida 1-2 retsidivlar) va og’ir (yiliga 3 va undan ko’p retsidivlar) bilan kechadi.

12 barmoqli ichak shilliq qavatida hosil bo’lgan yaralar soni bo’yicha:

Nuqson shakllanishi joyiga ko’ra:

  • O’n ikki barmoqli ichakning kengaygan qismi — so’g’on (bulbar) bo’limida;
  • Postbulbar bo’limida.

Ichak devorining shikastlanish chuqurligi bo’yicha:

Nuqsonning holatiga ko’ra:

  • Faol xuruj bosqichi;
  • Remissiya bosqichi;
  • Chandiqlanish bosqichi.

Patologiyaning yuzaga kelishi sabablariga qarab, o’n ikki barmoqli ichak yarasining yana boshqa turlari mavjud:

    Gormonal yaralar — kasallik uzoq muddat dori vositalarini qabul qilish fon >O’n ikki barmoqli ichak yarasi rivojlanishi sabablari

Ushbu kasallik rivojlanishining asosiy sababi Helicobacter pylori — oshqozon yarasi rivojlanishiga sababchi bo’ladigan patogenlar hisoblanadi. Oshqozon yarasi uzoq vaqt davom etganda bakteriyalar albatta o’n ikki barmoqli ichak shilliq qavatiga ham tushadi va u yerda yara hosil qiladi. Ushbu bakteriyalar oshqozon yarasi bo’lgan 87% bemorlarda, 12 b. ichak yarasi bo’lgan 95% bemorlarda aniqlanadi. 12 barmoqli ichak yarasining paydo bo’lishiga sabab bo’ladigan boshqa ko’plab omillar ham mavjud. Unga quyidagilar kiradi:

  • Surunkali charchoq, stress, doimiy qo’zg’alganlik, depressiya, psixoloemotsional fonda buzilishlar;
  • Genetik darajada moyillik;
  • Me’da shirasi nordonligining oshib ketishi — bu holda u o’n ikki barmoqli ichakka kirib, shilliq qavatni qo’zg’atadi;
  • O’n ikki barmoqli ichakda surunkali yallig’lanish jarayoni — duodenit;
  • Boshqa patologiyalar fon >12 barmoqlik ichak yarasi belgilari va alomatlari

Bolalar va qariyalarda yara kasalligi kechishi deyarli sezilmasligi mumkin. Bu holat og’ir asoratlar rivojlanishiga olib keladi. Kasallikning tipik alomatlaridan biri — xarakterli og’riq sindromidir.

Agar kasallik remissiya bosqichida bo’lsa, u bemorni bezovta qilmaydi, bemor normal turmush tarzini olib boradi. O’n ikki barmoqli ichak yarasining xuruj olishida quyidagi belgilar kuzatiladi:

  1. Og’riq. Bu ko’rib chiqilayotgan kasallikning eng yorqin va doimo qayd etiladigan alomatidir. Og’riqlar lokalizatsiyasi kindikdan biroz yuqorida, epigastriya sohasida bo’ladi, kurak va yurak sohasiga tarqalishi ham mumkin — bu ba’zn noto’g’ri tashxisga olib keladi. Og’riq doimiy emas va ko’pincha kechqurun yoki tunda kuzatiladi, bu «och» og’riqlar deb atalishi mumkin. Uning rivojlanish vaqti — ovqatlanishdan keyin 2-3 soat o’tgach. Og’riq sindromining eng yuqori intensivligi parhezni buzish, dori-darmonlarni qabul qilish, alkogolli ichimliklarni iste’mol qilish vaqtida qayd qilinadi.
  2. Jig’ildon qaynashi va kekirish. Ular u darajada intensiv bo’lmaydi — ko’plab bemorlar bu alomatlarga umuman e’tibor bermaydi.
  3. Qorin dam bo’lishi va ko’ngil aynishi. Bemor qorni kuchli dam bo’layotganidan shikoyat qiladi, hatto eng kuchli dorilar ham uni kamaytirmaydi. Ko’ngil aynishi har doim ham mavjud bo’lmaydi, faqat ovqatdan so’ng kuzatilishi mumkin.
  4. Qayt qilish. U bemorga darhol yengillik beradi — qorin dam bo’lishi hissi yo’qoladi, og’riq o’tib ketadi. Ba’zi bemorlar ixtiyoriy ravishda qayt qilishni chaqirishadi.
  5. Ovqat hazm qilish tizimidagi buzilishlar. Gap qabziyat haqida bormoqda — defekatsiya jarrayoni juda uzoq vaqt davomida, bir haftaga qadar bo’lmasligi mumkin. Ko’pincha najasda qon va zich shilliq aralashganligi aniqlanadi.
  6. Psixoemotsional buzilishlar — kishi asabiy bo’lib qoladi, uyqusizlikdan aziyat chekadi.
  7. Tana vaznining kamayishi. Bu alomat har qanday holatda, bemorning ishtahasi yaxshi bo’lganida ham kuzatiladi.
    Tana massasi indeksi — ozg’inlikni aniqlash→
Читайте также:  Помогает ли мирамистин от прыщей на лице

O’n ikki barmoqli ichakning yara kasalligi aniq mavsumiylik bilan xarakterlanadi — yoz va qish oylarida bu patologiyaning namoyon bo’lishi umuman sezilmaydi, lekin shifokorga yuqoridagi belgilardan shikoyat qilish sonlari bahor va kuz oyida eng cho’qqiga chiqadi.

O’n ikki barmoqli ichak yarasini tashxislash

Alomatlarning sezilarligiga qaramasdan, mazkur kasallik tashxisi shifokor tomonidan qo’yilishi kerak. Diagnostik tadbirlar doirasida quyidagi muolajalar amalga oshiriladi:

  • Kasallik anamnezi. Bemordan og’riq qanchalik tez-tez kuzatilishi, u nima bilan bog’liq bo’lishi mumkinligi (masalan ovqatlanishdan keyin yoki jismoniy mashqlar bajarganda), uni qoldirish uchun nima yordam berishi so’raladi.
  • Hayot anamnezi. Bundan oldin qanday patologiyalar tashxislanganini, boshqa qarindoshlari o’n ikki barmoqli ichak yarasidan aziyat chekishini, bemorda duodenit yo’qligini aniqlash kerak.
  • Laboratoriya tekshiruvlari:
  • umumiy qon va siydik tahlillari;
  • najasni tahlil qilish;
  • biokimyoviy qon tahlili;
  • oshqozon shirasi tahlillari — nordonlik darajasini aniqlash uchun.
  • Instrumental tadqiqotlar:
    • FEGDS o’tkaziladi — bu tekshiruv shifokorga oshqozon va o’n ikki barmoqli icha shilliq qavatining holatini baholashga, gistologik jihatdan o’rganish uchun u yerdan namuna olishga imkon beradi.
    • Qorin bo’shlig’ining ultratovush tekshiruvi.
    • O’n ikki barmoqli ichak yarasini davolash

      Mazkur kasallikni davolash uzoq davom etadi, bemor butun hayoti davomida parhezga amal qilishi kerak bo’ladi. Garchi hammasi o’ta ayanchli emas — shifokorlar parhez to’lqinsimon bo’lishi mumkinligidan ogohlantiradilar: kasallikning xuruji davrida oziq-ovqat maksimal darajada chegaralangan va eng avaylovchi bo’ladi, uzoq muddatli remissiya davrida esa istalgan, hatto zararli oziq-ovqatlarni iste’mol qilishga ham ruxsat beriladi.

      Ichak yarasi bo’lganda parhez qoidalari

      O’n ikki barmoqli ichak yarasi bo’lganda, bemor qaysi mahsulotlar oshqozonda xlorid kislota konsentratsiyasini ko’paytirishini bilishi kerak:

      • Gazlangan va alkogolli ichimliklar;
      • Achchiq va booshqa ziravorlar va har qanday, hatto juda mazali, souslar;
      • Qovurilgan ovqatlar (hatto sabzavot va baliqlar ham);
      • Qahva va achchiq choy;
      • Go’shtli, baliqli va qo’ziqorinli sho’rvalar;
      • Qora non va achitilgan xamir.

      Keltirilgan mahsulotlarni nafaqat kasallikning xuruji davrida, balki uzoq muddatli remissiya vaqtida ham ratsiondan chiqarib tashlash kerak. Afzallikni quyidagilarga berish tavsiya etiladi:

      • Sut va sabzavotli sho’rvalar;
      • Qaynatilgan go’sht va kam yog’li baliq navlari;
      • Yangi bo’lmagan oq non;
      • Donli bo’tqalar.

      Oshqozon va o’n ikki barmoqli ichak shilliq qavatini qiyin hazm bo’ladigan kletchatkalar — karam, turp, redis, sarsabil, loviya, no’xat, jo’xori bezovta qiladi. Go’sht tog’aylari, po’stlog’i qattiq yoki mag’zi juda zich bo’lgan mevalar, 2-nav undan tayyorlangan pishiriqlar ham katta ziyon yetkazishi mumkin.

      Yara kasalligi tashxisi qo’yilgan bemorlar parhezli ovqatlanishning bir necha muhim qoidalarini eslab qolishlari kerak:

      • Umumiy ovqatlanish kuniga kamida 5 ta qismga bo’linishi kerak;
      • Portsiyalar kichik bo’lishi kerak — masalan, likopchadek;
      • Juda issiq yoki juda sovuq ovqat iste’mol qilmaslik — taomning ideal harorati +25 — +30 °C;
      • Osh tuzi iste’molini cheklash, iloji bo’lsa undan umuman voz kechish;
      • Ovqatlarni ezilgan holda qabul qilish tavsiya etiladi, xuruj davrida bu majburiy shart hisoblanadi.
      • Mevalar va rezalar faqat to’liq pishgan va yumshoq po’stloqli bo’lganda iste’mol qilishga ruxsat beriladi;
      • Shirin sharbatlar (masalan, malina, shaftoli, qulupnay) albatta suv bilan aralashtirilgan bo’lishi kerak.

      Kasallik xuruj qilganda, shifokorlar eng avaylovchi parhezni belgilaydilar — taomnomaga faqat ezilgan bo’tqalar, go’shtli sufle va bug’da tayyorlangan kotletalar va baliqlar kiradi. Ushbu davrda sabzavotlar va mevalar to’liq cheklanadi, ichimlik sifatida na’matak damlamasidan ichish tavsiya etiladi.

      Medikamentoz terapiya

      Ushbu kasallikda dori-darmonlar asosan kasallikning xuruji davrida qabul qilinadi. Bunday dori vositalariga quyidagilar kiradi:

      • Antasidlar — ular me’da shirasining nordonlik darajasini pasaytiradi;
      • Antisekretor preparatlar — ishlab chiqariladigan oshqozon shirasi miqdorini kamaytiradi;
      • Antibakterial vositalar (antibiotiklar) — patogen bakteriyalarni / mikroorganizmlarni yo’q qilish uchun.

      Xuruj davrida kasallikni davolash muddati 2-5 hafta bo’lib, ko’pincha bu vaqt ichida bemorlar kasalxonada yotadilar. Agar bemor kuchli og’riqdan shikoyat qilsa, unga spazmolitiklar (masalan, no-shpa), uzoq muddatli qabziyatda — ich yumshatuvchi vositalar yoki xuqnalar buyuriladi.

      Xalq tabobati vositalari

      Uy sharoitida tayyoralandigan xalqona vositalar o’n ikki barmoqli ichak yarasining xuruji davrida ham bemorning ahvolini sezilarli darajada yengillashtirdi. Biroq, ular panatseya emasligini, ular kasallikni remissiya bosqichiga o’tkazish yoki to’liq davolashining kafolati bo’la olmasligini tushunish kerak.

      Muhim: xalq tabobati vositalaridan foydalanishdan avval shifokor bilan maslahatlashish kerak.

      Xalq tabobati vositalariga quyidagilar kiradi:

      1. Asal. Uni har kuni shunchaki o’zini iste’mol qilish ham foyda beradi. Ammo asal va zaytun moyini teng miqdorda (masalan, 500 ml`dan) aralashtirib, muzlatgichda saqlash yaxshiroqdir. Ovqatlanishdan yarim soat oldin ushbu vositadan bir osh qoshiq iste’mol qilish kerak. Davolanish davomiyligi 14 kun, keyin 10 kunlik tanaffus olinadi va kurs qayta takrorlanishi mumkin.
      2. Zubturum urug’i. Ularni qaynoq suvda (100 ml suvga 10 g zubturum urug’i) qaynatib, yarim soat tindirish kerak. Vositani ovqatlanishdan bir soat oldin bir osh qoshiqdan qabul qilish kerak — kuniga bunday qabullar maksimum 3 marta bo’lishi mumkin.
      3. Propolis. Ushbu mahsulotdan 150 gramm olib, iloji boricha yaxshilab maydalash kerak va ust >Asoratlari

      Odatda, o’n ikki barmoqli ichak yarasining rivojlanishi prognozi ijobiy bo’ladi — uni nafaqat uzoq muddatli remissiya, balki chandiqlanish bosqichiga ham olib borish mumkin. Agar ushbu kasallikda bemorga tibbiy yordam ko’rsatilmagan bo’lsa, bu jiddiy oqibatlarga olib kelishi mumkin, xususan:

      • 12 barmoqli ichakdan qon ketish — «qahva quyqasi» kabi qusish, juda to’q va smolasimon najas, hushni yo’qotish bilan tavsiflanadi;
      • Yarali nuqson perforatsiyasi (yara joyining yorilishi) — o’tkir sanchuvchi og’riqlar, ko’ngil aynishi, qusish va qorin mushaklarining tortishishi bilan xarakterlanadi;
      • Peritonit — yara perforatsiyasi natijasida qorin bo’shlig’ining yallig’lanishi;
      • Surunkali duodenit rivojlanishi;
      • O’n ikki barmoqli ichakning chandiqli torayishi;
      • Malignizatsiya — ichakda yomon xulqli o’sma o’sishi.

      Ichakning ushbu qismi yarasi juda tez-tez tashxislanadigan kasallik hisoblanadi. Patologiya bemor o’ziga juda ehtiyot bo’lishni talab qiladi, chunki parhezni hatto qisqa muddatga buzish ham (agar xuruji davrida bo’lsa, yanada yomon) asoratlarning jadal rivojlanishiga olib kelishi mumkin. Yaradan qon ketishi, yomon xulqli o’smaning o’sishi va o’n ikki barmoqli ichak perforatsiyasi o’limga olib kelishi ham mumkin.


      Комментарии

      1. megan92 ()   2 недели назад
        А у кого-нибудь получалось изавиться от папилом подмышками? Уж очень сильно они мешают мне, особенно когда потеешь.
      2. Дарья ()   2 недели назад
        Я столько всего уже перепробовала и только прочитав эту статью, я смогла избавиться от папилом подмышками (причем очень бюджетно).

        P.S. Только вот я сама из города и у нас не нашла ее в продаже, заказывала через интернет.
      3. megan92 ()   13 дней назад
        Дарья, киньте ссылку на статью!
        P.S. Я тоже из города ))
      4. Дарья ()   12 дней назад
        megan92, так я же в первом своем комментарии написала) Продублирую на всякий случай - ссылка на статью.
      5. Соня 10 дней назад
        А это не развод? Почему в Интернете продают?
      6. юлек26 (Тверь)   10 дней назад
        Соня, вы в какой стране живете? В интернете продают, потому-что магазины и аптеки ставят свою наценку зверскую. К тому-же оплата только после получения, то есть сначала посмотрели, проверили и только потом заплатили. Да и в Интернете сейчас все продают - от одежды до телевизоров и мебели.
      7. Ответ Редакции 10 дней назад
        Соня, здравствуйте. Данный препарат для лечения папиломовирусной инфекции действительно не реализуется через аптечную сеть и розничные магазины во избежание завышенной цены. На сегодняшний день заказать можно только на официальном сайте. Будьте здоровы!
      8. Соня 10 дней назад
        Извиняюсь, не заметила сначала информацию про наложенный платеж. Тогда все в порядке точно, если оплата при получении.
      9. Margo (Ульяновск)   8 дней назад
        А кто-нибудь пробовал народные методы, чтобы избавиться от бородавок и папиллом?
      10. Андрей Неделю назад
        Попробовал на свою голову уксусом выжечь бородавку. Бородавка действительно сошла, только на ее месте такой ожег был, что палец еще месяц болел. А самое обидное, что через полтора месяца рядом выскачило еще две бородавки((
      11. Екатерина Неделю назад
        Пробовала чистотелом выжигать папиллому - не помогло, она только почернела и стала такой страшной(((
      12. Мария 5 дней назад
        Недавно смотрела передачу по первому каналу, там тоже про этот PAPIFEX говорили. Многие врачи рекомендовали для лечения. Заказала, пользуюсь и действительно, папилломы рассасываются одна за другой, остались только 2 штуки, самые живучие.
      13. Елена (врач дерматолог) 6 дней назад
        Мария, скоро и эти две исчезнут!
      14. александра (Сыктывкар)   5 дней назад
        Хорошее средство, свою цену полностью оправдывает. Аналогов я не встречала.
      15. Максим Сегодня
        А жидким азотом пробовал кто-нибудь сводить папиломы?
      16. Татьяна (Екатеринбург)   Сегодня
        Угу, прижигаешь одну, через месяц вырастают еще три(( не рекомендую жидкий азот, хоть в больницах его часто используют
      17. Елена (врач дерматолог) 6 дней назад
        Татьяна, жидкий азот это прошлый век, сейчас уже во всю используют PAPIFEX и к врачам ходить не нужно!
      18. Михаил (Москва)   Сегодня
        тоже помог PAPIFEX (заказывал по совету выше), должно сработать, попробуй
      19. Вика (Екатеринбург)   Сегодня
        Вот здорово! Нужно заказывать, а то намучалась уже я с этими бородавками! Ведь женщине всегда хочется быть красивой!
      20. Кристина (Минск)   Сегодня
        Мне удаляли папилломы лазером и быстро, и не больно. Но это капец как дорого.

      Добавить комментарий

      Ваш e-mail не будет опубликован. Обязательные поля помечены *

      Оцените статью:

      0
      Благодарим за отзыв
      Adblock detector